Norveška je odlučila da riješi jedan od najvećih problema svoje obale na nesvakidašnji način – umjesto da brodovi prolaze kroz jedno od najopasnijih morskih područja u zemlji, ploviće kroz tunel isklesan u planini.
Riječ je o projektu Stad Ship Tunnel, prvom tunelu na svijetu namjenjenom prolasku velikih brodova. Njegova izgradnja trebalo bi da počne 2027. godine, a cilj je da omogući bezbjedniji i pouzdaniji pomorski saobraćaj duž norveške obale, piše “N1.ba”
Tunel dug skoro dva kilometra
Tunel će prolaziti kroz poluostrvo Stad i biće dug oko 1,7 kilometara, dok će sa prilaznim dijelovima ukupna dužina iznositi približno dva kilometra.
More Read
Norveška obalska uprava (Kystverket) saopštila je da je posao projektovanja i izgradnje poveren kompaniji AF Gruppen, a završetak radova očekuje se početkom naredne decenije.
Potreba za ovim projektom nije slučajna. More kod poluostrva Stad smatra se najizloženijim i najopasnijim delom norveške obale. Olujni vetrovi i visoki talasi često primoravaju brodove da danima čekaju povoljnije vreme kako bi nastavili put, što stvara kašnjenja i povećava troškove transporta.
Dovoljno veliki i za kruzere
More Read
Za razliku od kanala namenjenih manjim plovilima, ovaj tunel projektovan je za prolazak velikih brodova.
Biće visok 50 metara, širok 33 metra, a između nivoa mora i svoda tunela ostavljeno je još 33 metra prostora, što omogućava prolazak velikih trajekata, teretnih brodova, ribarskih plovila, obalnih putničkih brodova, pa čak i pojedinih kruzera.
Plovidba kroz tunel neće biti slobodna. Brodovi će dobijati unapred određene termine za prolazak, dok će signalna svetla pokazivati kada je ulazak dozvoljen.
Važan i za izvoz lososa
Jedan od najvećih zagovornika projekta je norveška industrija uzgoja lososa.
Kako ističu predstavnici lokalnih vlasti, kašnjenja zbog oluja mogu ozbiljno da ugroze isporuku svježe ribe evropskim tržištima.
More Read
– Ako izvozimo losos iz Trondelaga u Evropu, ne možemo da dozvolimo da kamioni i brodovi danima čekaju zbog lošeg vremena – rekao je čelnik okruga Trondelag Tore O. Sandvik, uz šalu da bi svež losos mogao da stigne fermentisan umesto spreman za suši ako transport predugo traje.
Pored ribarske industrije, očekuje se da će tunel doprineti i efikasnijem transportu robe, smanjiti pritisak na drumski i železnički saobraćaj i učiniti pomorske rute pouzdanijim tokom cele godine.
Manja potrošnja goriva i emisije
Prema analizama koje citira Kystverket, korišćenje tunela moglo bi da donese i značajne ekološke koristi.
Studije pokazuju da bi pojedini brodovi, u zavisnosti od veličine i vremenskih uslova, mogli da smanje potrošnju goriva i emisiju ugljen-dioksida i do 60 odsto, dok bi kod najvećih plovila ušteda iznosila oko 30 odsto.
Najveće koristi očekuju se zato što brodovi više neće morati da satima ili danima čekaju mirnije more niti da koriste duže alternativne rute.
Projekat vrijedan gotovo 900 miliona dolara
Norveški parlament je u junu 2026. godine odobrio novi budžet za izgradnju u iznosu od 8,588 milijardi norveških kruna, odnosno oko 879 miliona američkih dolara.
Samo ugovor za projektovanje i izgradnju sa kompanijom AF Gruppen procenjen je na oko 573 miliona dolara, bez poreza.
Visoka cena jedan je od razloga zbog kojih je projekat više puta odlagan. Radovi su bili privremeno obustavljeni tokom 2025. godine zbog budžetskih ograničenja, da bi nakon revizije troškova ponovo dobili zeleno svjetlo.
Kako će biti izgrađen
Tunel će biti probijan klasičnim miniranjem stene. Tokom izgradnje planirano je uklanjanje oko 3,9 miliona kubnih metara čvrste stene, odnosno približno 7,1 milion kubnih metara iskopanog materijala, što odgovara teretu od oko 750.000 kamiona.
Na oba kraja tunela biće postavljene privremene barijere kako bi unutrašnjost ostala suva sve dok ne bude završeno probijanje do mora.
Po završetku radova, posebne prilazne konstrukcije usmeravaće brodove ka ulazu, dok će zaštitni odbojnici unutar tunela smanjivati rizik od oštećenja tokom prolaska.
Ako sve bude teklo prema planu, pripremni radovi počeće ove godine, glavna gradnja 2027, a prvi brodovi kroz planinu trebalo bi da zaplove početkom tridesetih godina ovog veka. Norvežani veruju da će tako jedno od najopasnijih mesta na njihovoj obali postati jedna od najbezbjednijih pomorskih ruta u zemlji.
