Ne jedu oni tek tako ovako, to im poboljšava život! Ovaj način ishrane, koji stavlja akcenat na fermentisanu hranu i meso životinja koje su boravile na pašnjacima, postao je popularan među potpredsjednikom Dž. D. Vensom (J.D. Vance), ministrom zdravlja Robertom F. Kenedijem Mlađim (Robert F. Kennedy Jr.), ministrom saobraćaja Šonom Dafijem (Sean Duffy) i ministrom trgovine Hauardom Lutnikom (Howard Lutnick), piše Food & Wine.
Ovu dijetu osmislio je dr Šon O’Mara (Sean O’Mara), ljekar i konsultant za biološku optimizaciju. Iako je postala poznata kao “dijeta sa kiselim kupusom”, O’Mara za Food & Wine kaže da je radije naziva “živom dijetom”. “Ona poboljšava živote članova predsjednikovog kabineta i podstiče ih da je šire dalje”, ističe on.
Supruga Roberta Kenedija Mlađeg, Šeril Hajns (Cheryl Hines), još se 2025. godine našalila u jednom podkastu na račun suprugovog režima ishrane, rekavši da on već u 6:30 ujutru priprema stek (odrezak) i jede kiseli kupus. “Toliko je posvećen toj ishrani da će na večeru ponijeti sopstveni kiseli kupus”, ispričala je Hajnsova.
Bivši predsjedavajući Predstavničkog doma Kevin Mekarti (Kevin McCarthy) rekao je za Wall Street Journal da su ga uputili kod O’Mare nakon što je primijetio da koža Šona Dafija izgleda veoma dobro. “Rekao mi je da sam najgori slučaj koji je ikada vidio, ali je toliko pozitivan da je dodao: ‘Imate ogroman potencijal'”, izjavio je Mekarti, dodajući da je izgubio oko deset centimetara u obimu struka otkako je počeo da prati ovu dijetu.
More Read
Ovaj način ishrane stekao je veliki broj pristalica, ali nutricionisti upozoravaju da, pored mogućih koristi, postoje i određeni rizici koje treba uzeti u obzir.
Principi dijete sa kiselim kupusom
Riječ je o načinu ishrane i stilu života koji je razvio O’Mara, a zasniva se na nekoliko ključnih principa:
More Read
Eliminacija ugljenih hidrata i ultra-prerađene hrane: Konzumira se isključivo meso životinja hranjenih na pašnjacima i morski plodovi.
Fokus na fermentisano: Meso se kombinuje sa namirnicama poput kiselog kupusa ili drugog fermentisanog povrća.
Post i vježbanje: Plan uključuje redovan, produženi post, kao i kratke treninge visokog intenziteta (high-intensity) poput sprinta, sklekova i čučnjeva.
Strateški hormetički stres: Podstiče se izlaganje hladnoći i toploti.
Obnova mikrobioma i san: Unos fermentisane hrane i probiotika za zdravlje crijeva, uz davanje prioriteta kvalitetnom snu i usklađivanju sa cirkadijalnim ritmom.
O’Mara naglašava da se ne radi samo o kiselom kupusu, već o fermentisanoj hrani uopšte. “Bilo koja hrana može da fermentiše. Takve namirnice sadrže žive mikroorganizme koji poboljšavaju njihovu nutritivnu vrijednost i čine ih hranljivijim”, objašnjava on.
Dodaje da osobe koje prate ovu dijetu ne moraju potpuno da izbace nefermentisano povrće, već je poželjno da daju prednost mastima i proteinima, uz dodatak “žive” hrane radi bolje probave i opšteg zdravlja.
More Read
Šta dijeta obećava?
O’Mara kaže da želi da njegovi klijenti “dobiju dobru infekciju”, misleći pritom na prenos korisnih mikroorganizama iz fermentisane hrane u crijeva. “Neki sojevi se nastanjuju i počinju da žive unutar čovjeka koji jede fermentisanu hranu. Oni poboljšavaju ljudski organizam, baš kao što poboljšavaju i hranu koju fermentišu”, tvrdi on.
Iako navodi da cilj ove dijete nije prvenstveno gubitak kilograma, već smanjenje bolesti, mršavljenje se često javlja kao posljedica. “Najveća žalba koju čujem jeste da ljudi na ovoj dijeti izgube previše kilograma. Toliko je efikasna kada prestanete da jedete prerađenu hranu i dodate živu, fermentisanu hranu”, kaže O’Mara.
On takođe tvrdi da dijeta može da podstakne procese u tijelu koji proizvode peptid sličan glukagonu-1 (GLP-1), hormon crijeva na koji djeluju lijekovi za mršavljenje poput Ozempika. Međutim, to ne znači da fermentisana hrana djeluje na isti način kao ovi lijekovi, a potrebna su dodatna istraživanja.
O’Mara ističe da izbjegavanje ultra-prerađene hrane samo po sebi značajno doprinosi gubitku kilograma i boljem zdravlju. Tvrdi da ova dijeta može podržati zdrav crijevni mikrobiom i smanjiti rizik od bolesti, navodeći da ljudi koji redovno jedu fermentisanu hranu imaju otporniji imunitet, bolje izgledaju, bolje funkcionišu i koriste manje lijekova.
Šta nauka kaže o fermentisanoj hrani?
Postoje naučni dokazi koji podržavaju ishranu bogatu fermentisanim namirnicama:
Poboljšan imunitet: Manja studija iz 2021. godine, objavljena u časopisu Cell, pokazala je da su odrasli koji su deset sedmica jeli hranu bogatu fermentisanim namirnicama (poput jogurta, kefira, kimčija i kombuhe) imali raznovrsniji crijevni mikrobiom, bolji imuni odgovor i niži nivo upalnih procesa u organizmu.
Zdravlje crijeva: Naučni pregled iz 2022. godine, objavljen u časopisu Nutrients, navodi da fermentisana hrana može uticati na crijevni mikrobiom i kratkoročno i dugoročno, te da bi trebalo da bude važan dio ishrane.
Zdravo starenje: Drugi pregled iz 2025. godine, objavljen u časopisu Current Research in Food Science, ukazuje da fermentisana hrana može pomoći u smanjenju oksidativnog stresa i doprinijeti zdravom starenju.
Pored kiselog kupusa, u ishranu se mogu uključiti i druge fermentisane namirnice poput jogurta sa živim kulturama, kefira, kimčija, misa, tempeha, kombuhe i prirodno fermentisanih kiselih krastavaca. Ipak, stručnjaci savjetuju da se provjeravaju deklaracije, jer neki proizvodi sadrže dodati šećer, previše natrijuma ili uopšte nemaju žive kulture.
Mišljenja stručnjaka i mogući rizici
“Fermentisana hrana je jedan od najboljih izvora probiotika koji podržavaju zdravlje sistema za varenje i imunitet, a mogu čak pomoći i u smanjenju upala”, kaže Lisa Moskovic (Lisa Moskovitz), osnivačica NY Nutrition Group.
Ipak, ona naglašava da nema dovoljno velikih istraživanja o efektima ishrane koja se zasniva prvenstveno na mesu i fermentisanoj hrani, iako takav pristup može imati određene prednosti. “Koristi mogu dolaziti iz većeg unosa proteina i probiotika. Oboje može pomoći u poboljšanju zdravlja crijeva i srca, kao i u smanjenju upala i insulinske rezistencije”, dodaje Moskovic.
Nutricionistkinja Sonja Andželon (Sonya Angelone) kaže da fermentisana hrana može mesnu ishranu učiniti zanimljivijom, dodati joj kiselkast ukus i obezbijediti biljna jedinjenja i vlakna koja bi inače mogla nedostajati.
Međutim, postoje i rizici:
Povišen holesterol: Ishrana bogata mesom može kod nekih ljudi povećati nivo LDL-a, odnosno “lošeg” holesterola, upozorava Moskovic.
Visok nivo natrijuma: Fermentisana hrana može sadržavati dosta natrijuma, zbog čega je važno čitati deklaracije.
Nedostatak nutrijenata: Andželon dodaje da je ključno obezbijediti dovoljan unos vlakana, kalijuma, magnezijuma i vitamina C.
Iako ovakav način ishrane može pomoći u sagorijevanju visceralne masti, Moskovic kaže da to “sigurno nije jedini način” da se postigne taj cilj. Stručnjaci se slažu da, iako pojedini elementi ove dijete imaju naučnu osnovu, sam protokol još nije dovoljno istražen.
“Najzdravija ishrana je ona koja je uravnotežena i hranljiva, ali i održiva i prilagođena ličnim potrebama, sklonostima i stilu života pojedinca”, zaključuje Moskovic.
